Kako sam pobedio rak debelog creva ?

Nakon tri ipo godine borbe, sada je zvanično.. pobedio sam rak debelog creva! Kad misliš da je došo kraj, budi siguran da si u pravu, ali kada pomisliš da možda možeš da pobediš, opet si u pravu.

Ono što je važno!

Važno je da veruješ…da veruješ sebi, da veruješ u čuda, da veruješ u Boga jer on je u tebi, da veruješ da možeš i već je 1:0 za tebe. Pa i da ne slušaš šta kažu lekari, jer oni nisu učili u školi kakvu ti vera, upornost, nada i želja, mogu moć dati…Važno je da imaš nekoga da ti bude podrška i da zajedno verujete… znam mnogo je teško i bolje isplači to, ali nemoj da prestaneš da veruješ i bori se!

Znam i koliko boli…veruj mi da znam, ali nemoj da budeš žrtva, prepun ih je svet, pobednika je malo, budi pobednik! Zašto? Pa zato što je mnogo dobar osećaj…a on traje, a dugo sam ga čekao, čini mi se i predugo…Sve što možeš da pretvoriš u smeh, pretvori ga i bez trunke kajanja budi … Ništa nije zauvek, proći će i ova bol, dolaze ti srećni dani dugo čekani, oduvek sam znao, verovao i strpljivo čekao….i dočekao!

Zato je još lepše sada, kada jedne sage kraj se bliži, jasno vidiš ko si, a ko su tvoji najbliži… Mnogo bolje osećaje shvataš, pogotovo kada znaš kako je to kada se za slamku spasa hvataš…

I ovaj trenutak sad se mnogo više ceni, jer šta je stvarno važno i tebi i meni ? Nije prošlost jer tamo sam bio, nije ni budućnost jer o njoj sam snio, jedino je sada ono što imamo svi, a kako će to sada izlegedati tada, jedini se pitaš isključivo ti!

Tri godine duge …čekanja i nadanja…život prolazi… usponi i padovi se dešavaju. Dešava se život, samo si ti pilot…leti pravo..leti zdravo..leti širom raširenih krila jer zapamti ovo, sam si sebi dobra vila. Smiri svoj duh i zastani malo.. udahni duboko i pomoli se samo. Duša si u telu, živeo si stres i sve na tebe je palo..iznesi sve to što dušu ti truje i baci daleko neka putuje …

Pronađi u sebi i veru i nadu, pronađi ljubav u srcu svom, pomoli se za mir sreću i blagostanje… i po veri tvojoj neka ti bude. Amin

Rak debelog creva

Bolest koja je sve više zastupljena na balkanu, uzima maha i napada ljude svih uzrasta. Da li je zbog ishrane, jeste!? Da li je zbog stresa, jeste!? Da li je zbog nezadovoljstva, tuge, duševnog nemira i uzalud potrošenih noći provedenih u alkoholisanom stanju, jeste !? Da li je možda nasledno, moguće!? Da li možeš da pobediš? NARAVNO DA MOŽEŠ!!!

E sada, kada pogledam iza sebe nakon tri ipo godina borbe sa samim sobom, ali i sa tom opakom bolešću, a onda i tri ipo godina tuge, boli, patnje, besa, samosažaljenja i osećaja krivice, mogu reći da sam puno naučio. Da, istina je da sam se i mnogo namučio, ali ne želim sažaljenje jer nisam odabrao da budem žrtva, nego pobednik!

Na tom trnovitom putu naučio sam da je duševni mir najvažniji. Da je jedino porodica ta koja je uz tebe kada je teško. Da ti niko ne može pomoći ako ti ne odlučiš da pomogneš sam sebi. Da mnogo više poštujem sebe nego ikada. Da je moć afirmacije i autosugestije najmoćnije oružje u borbi protiv bilo koje sile kojoj se suprotstavljaš.

Takođe sam naučio da je izlaganje stresu zarad materijalne dobiti, traćenje zdravlja i života uopšte. Naučio sam konačno kako funkcioniše zakon privlačnosti i ostvario neke svoje snove. Naravno jedan od njih je bio potpuno isceljenje i ozdravljenje!

Sada znam da nikada više neću dozvoliti da na mene utiče tuđe mišljenje. Da je istinska sreća smisao života, a kada nekoga učiniš srećnim, onda si dobio svrhu. Siguran sam da je život veoma jednostavan, samo ga mi komplikujemo zbog nekih glupih razloga koji su potpuno nebitni za sve ono što je zaista važno.

Naučio sam da je najbolje što možeš da uradiš za svoju porodicu, da ti budeš dobro. Najzad kapiram da su sve materijalne stvari koje posedujem, ustvari samo stvari i ovde sam da ih koristim, nikada neću biti emotivno vezan za njih. Materijalno je nebitno!

Naravno, dobro je kada imaš novca da ostvariš egzistenciju. Ali nije primarno u životu imati bolji auto od komšije, na primer. Ne, nikada neću biti siromašan, jer tako sam odlučio, ali sigurno je da neću trošiti svoje zdravlje kako bih letovao na neke egzotične destinacije. Usvari, nikada neću trošiti svoje zdravlje ni zbog čega!

Kada se dogodilo to da tokom Reiki meditacije moja duša napušta telo, a ja ostajem u čudu i sve to posmatram nekako sa visine, u meni se rodilo nešto božansko, nešto prečisto i nešto predivno. Nakon toga više ništa nije bilo isto, i nikada neće ni biti.

Možda sam tada shvatio koliko sam mali. Koliko sam lako mogao da odem sa ovog sveta i ništa. Bilo bi to zaista prerano i pretužno. Ne za mene, već za ljude koji me vole. Verovatno sam tada shvatio da zapravo ja treba da zavolim sebe, da uradim nešto lepo za sebe, dok sam još tu. Jer posle bi svakako bilo kasno.

Zaključak

Izazovi su se ređali jedan za drugim. Jedna operacija, pa druga, pa komplikacije, a onda bakterija klostridija, pa zatim malaksalost, povraćanje fekalija, strašni bolovi u stomaku, krv u stolici, nesanica, nervoza, vrtoglavice i očaj. Pratile su me strašne muke koje nikome nikada ne bih poželeo. Ali sve je prošlo i sada sam dobro.

Kada sam bio bespomoćan u bolničkom krevetu stalno sam ponavljao sebi, ti to možeš, proćiće sve ovo i igraćeš fudbal sa svojim sinom. Kroz vizualizaciju sam pokušavao da zatvorenih očiju vidim tu sliku, da osetim vetar na licu dok trčimo, da pokušam da osetim loptu koju smo šutirali…

Moje afirmacije su bile tada: Zdrav sam! Dobro sam ! Živ sam! Srećan sam! Osećam se odlično! Nisam pička, pobediću sve! Pobedio sam! Mogu ja ovo! Šta je to za mene, pa jak sam ko konj! Dođi kanceru pičko jedna, ubiću te od batina!

Kasnije kada sam bio malo bolje razmišljao sam slično. Proćiće terapije, ponovo ću biti zdrav! Neću ponoviti svoje greške. Znam da ću opet biti zdrav. Pa ja sam zdrav! Stalno sam to ponavljao sebi. Na pet skeneru su mi pronašli recidive tumora na nekoliko mesta u telu. Ja sam stalno ponavljao, svima u mojoj blizini, mogu oni da napišu šta žele, ja znam da sam zdrav!

Konačno, nakon nekoliko meseci od tada na posledenjem skreneru koji je urađen pre nekoliko dana, stoji zaključak da ne postoji ni jedno maligno oboljenje, niti jedan tumor, ni jedna oštećena ćelija niti bilo šta loše. Kada mi je supruga pročitala rezultate, moja prva reakcija je bila, pa ja sam to znao.

Naravno, trebalo mi je malo vremena da moj um prihvati činjenicu da sada imam to i na papiru, sa potpisom doktora, ali opet nisam bio toliko iznenađen, ni srećan, niti uzbuđen, jer ja sam to znao pre svih. Kada pogledam činjenice sada, i uporedim sve sa onim mojim maštanjima, afirmacijama i autosugestijama, vidim da se isplatilo.

Zahvalanost

Ogromna podrška mi je bila supruga Katarina! U trenucima kada sam padao, ona je bila tu da me podigne i mnogo joj hvala na tome. Takođe hvala i mojoj porodici koja je uvek bila uz mene, i ako nekada nije radila baš za moje dobro, želela je da opet budem zdrav. Veliko hvala i svim ljudima koji su mi bili podrška na tom putu isceljenja koji je trajao. Hvala do neba!

Hvala doktorima, medicinskim sestrama, hvala čistačicama iz bolničkih hodnika, hvala drugarima, kumovima, prijateljima i poznanicima koji su bili uz mene. Hvala svim dobrim ljudima koji su mi na neki način pomogli. Hvala svima, ogromno hvala!

Hvala svim svecima. Hvala za ovaj dan. Hvala za sve što je bilo i što će biti. Hvala što čitate ovo! Ostanite zdravi! Do sledećeg čitanja. Živeli!