Onkologija konzilijum lečenje

Onkologija je klinika za lečenje pacijenata kojima je ranije ustanovljen kancer bilo koje vrste. Konzilijum uglavnom odlučuje o daljem toku lečenja i određuje terapije pacijentima. Lečenje se može zakazivati preko dnevne bolnice, ali i preko stacionara gde se pacijentima sprovodi primanje terapija i prati dalji tok lečenja.

Onkologija Niš

Budući da sam primio više od dvedeset ciklusa hemioterapija, i prošao kroz skoro sve procedure koje postoje na ovoj klinici, želim sa vama da podelim svoja iskustva.

Ležao sam u bolnici i po nekoliko dana, prošao kroz dnevnu bolnicu, primao tri različite vrste hemioterapija, ali i bioloških, posmatrao različite ljude koji se bore sa različitim vrstama kancera i gledao kako izgledaju njihove terapije.

Konzilijum

Sada želim da vam ukratko dočaram kako je izgledao ceo proces. Naime, kada trebate da odete na konzilijum u Nišu, važno je da se naoružate strpljenjem i da sami sebi poželite sreću. Ovo govorim zbog sistema koji se tamo sprovodi, a to znači da on skoro da i ne postoji.

Dakle, ko ima vezu, potplatio je doktore ili doneo poklone sestrama, biće prvi prozvan i završiće konzilijum ranije, odnosno doktori će ga pažljivije sagledati. Nema veze što u hodniku sede ljudi koji su prošli dalek put i imaju sve prioritete ako posmatramo trijažu, osoblje klinike to uopšte ne zanima.

Nađe se tek po neka sestra koja će takvog pacijenta smestiti u jednu sobu nadomak hodnika gde može da sedne, ako u hodniku nema mesta, a obično ga nema, ali to je veoma retko. E sada dolazimo do najtužnijeg dela cele priče iz Niša, a to je sam konzilijum.

Kada budete došli na red, nakon nekoliko sati čekanja, tada sledi prava komedija. Konzilijum se sastoji od jednog lekara, da dobro ste pročitali, jedan lekar odlučuje o vašoj sudbini. U prostoriji se nalazi dva ili tri lekara, ali svi rade individualno, nakon čega se samo lupaju pečati kako bi to na papiru izgledalo po propisu.

Vi sednete ispred tog lekara, on pročita vaše rezultate, odredi vam terapiju i pošalje vas nazad u hodnik da čekate da se odluka konzilijuma otkuca i potpiše. Onda opet sledi čekanje (minimum pola sata-uglavnom više), nakon čega dobijete papir i dalje instrukcije vezane za terapiju koja vam je prepisana.

Nemojte da imate dilemu, sigurno ćete dobiti terapiju ili neku vrstu zračenja, to je ovde skoro pa zagarantovano. E sada, ako ste dobili terapiju koja se prima preko dnevne bolnice, to je pakao koji ćete morati da preživite kako znate i umete.

Dnevna bolnica je najkorumpiranija i najpodmićenija ustanova u Nišu! Nema veze ako ste došli među prvima rano izjutra, doktori dolaze na posao tek kasnije, uglavnom ko kada može. Dešavalo mi se da čekam ispred ordinacije sat vremena, da bi mi na kraju medicinska sestra rekla da doktor nije došao i da moram kod drugog lekara.

Ispred ordinacije drugog doktora, koji određiuje i prepisuje terapiju, već ima mnogo ljudi, previše za jednog lekara. Između ostalog, sestre non stop ulaze i sa sobom vode nekoga ko je već potplatio, tako da mi obični smrtnici ostajemo da „venemo“ u hodniku i čekamo još dodatnih sat ili dva.

Kada napokon dođete na red, sledi još jedna doza komedije. Doktor ne progovara puno, piše nešto svoje, ako vas pita nešto to je super, a ako ne, pa ništa. Ubrzo vam govori da sačekate ispred dok on nastavi pisanije, tako da vam opet ostaje čekanje.

Nakon nekog vremena dobijate svoj karton i dokumentaciju, odlazite ispred sobe broj dva, gde naravno opet čekate, jer je sestra koja radi prijem otišla na doručak, kafu ili nekog pacijenta koji je platio treba da sprovede preko reda. Agonija se nastavlja… Kada uspete da završite taj prijem, koji traje čitavih trideset sekundi, a čekanje može da potraje i do pola sata, onda vas ona upućuje na dalje čekanje.

Zatim se čekanje nastavlja ispred soba za primanje terapija. E sada, svi oni koji su platili, podmitili i slično, naravno imaju prioritete. Ovde sam ponekad čekao i po više od dva sata. Ludi ulaze i izlaze, iako znate i vidite da nisu bili tu kada ste rano izjutra predavali dokumentaciju, sada su na red došli pre vas, nekim čudom.

Medicinsko osoblje je konstantno na telefonu, trče i jure po hodnicima i uvek iza sebe imaju po nekoliko pacijenata koji ih prate i nadaju se da će završiti sve preko reda… Sada dolazimo do dela kada ste napokon prozvani da uđete u sobu i počnete da primate terapiju.

Hemioterapija

Svi kreveti su uglavnom zauzeti i vi dobijate onaj najgore smešten ili pored prozora koji je otvoren (u sred zime), ili odmah do njihovog radnog stola, gde uopšte nemate ormarić za svoje stvari već ih smeštate na dnu kreveta pored nogu. Da, u letnjem periodu klima ne radi, i ako niste došli prikladno obučeni pristojno ćete se preznojiti.

Niko vas ništa ne pita, osim vašeg imena i prezimena, eventualno u koju ruku želite da vam se postavi iglica. I to je sve. Sada kreće terapija. Evo šta mi se desilo..

Iskustvo

Doktor je pogrešno napisao terapiju i ja sam prvi deo nje primio potpuno pogrešno. Sreća je da sam na vreme video da je u pitanju greška, te odmah reagovao, pa su sestre (nakon puno ubeđivanja) reagovale i promenile mi lekove. Dobar deo bespotrebnih lekova sam već primio, ali je totalna greška izbegnuta jer sam relativno na vreme primetio propust lekara.

Prva pomisao mi je bila – šta bi bilo sa onim ljudima koji su stariji i nemaju pojma šta primaju, kako primaju, kada primaju?! Verovatno bi to prošlo tako i nikome ništa, osim što bi mogli da umru. Naravno, ne daj Bože nikome!

Stručnost

Sada bih napisao reč-dve o stručnosti medicinskog osoblja….

Tokom lečenja sam se susretao sa različitim vrstama ljudi koji su tu došli kao predstavnici medicinskog osoblja. One iskusne medicinske sestre su uglavnom u pokretu i obavljaju neke administrativne poslove, dok se novi radnici uče na vama.

Ne umeju da postave iglicu, bodu vas po nekoliko puta, dešavalo se da pogrešno postave iglicu pa vam se ruka naduje, otekne i posle toga sledi veoma mukotrpno ispravljanje grešaka. Bodu vas iglicima kako bi ta tečnost koja se zadržava ispod kože izašla, ili vam stavljaju obloge sa nekim krpama natopljenim alkoholom i.t.d.

Naravno, postoje izuzeci, to su one starije i iskusnije medicinske sestre koje dobro znaju svoj posao i ceo proces bude lagan, bezbolan i kratak. Ako imate sreće da se baš vama zadesi da neko iskusan dođe da vam postavi iglicu i uključi terapiju, onda ste uboli premiju.

Naime, nosim ožiljke na desnoj ruci od terapije koju sam primio pre godinu dana. Ne bih više dužio sa onkologijom u Nišu, sada ću napisati par redova o onkologiji u Beogradu.

Onkologija Beograd

Beograd je institucija, odnosno sve što sam napisao vezano za Niš, tamo ne važi i sve je potpuno suprotno. Konzilijum je dobro organizovan, zna se red, nema upada ovih sa vezom i potplaćivanja medicinskog osoblja. Svi rade svoj posao i sve teče veoma glatko.

Kada budete prozvani da uđete na konzilijum, tamo vas dočekuju već spremni. Vaš disk sa skenera i predhodno predati papiri su već razmotreni, snimak se gleda na velikom ekranu, i o vama se diskutuje tu na licu mesta, dakle uključeni ste u sve ono što se dešava.

Odluku dobijate odmah, čeka se nekoliko minuta jer je odluka već polu otkucana dok ste vi još tamo. Sve informacije dobijate odmah i bivate upućeni na dalje korake koje trebate preduzeti. Organizacija odlična, saradnja sa medicinskim osobljem, vrhunska.

Osoblje je ljubazno, svi su prijatni nasmejani, žele da vam pomognu i osećate se kao na eksurziji u nekom hotelu gde se svi trude da vam ugode. Veoma su stručni i odlično rade svoj posao. Sviđa mi se i to što su veoma inovativni, odnosno rade u korak sa vremenom i prate napredak medicine veoma brzo.

Ono što je sledeći korak, vama bude saopšteno dok ste još u ordinaciji gde se obavlja konzilijum, a ne kao u Nišu gde vam medicinska sestra na sred hodnika, ispred tridesetak drugih ljudi saopštava odluku konzilijuma.

Zaključak

Kao zaključak bih naveo da sam nakon gotovo četiri godine iskustva sa ovim institucijama, veoma ogorčen na ponašanje i funkcionalnost zdravstva uopšte u mom gradu. Ovde mislim i na Niški Klinički Centar i na sva odeljenja koja ordiniraju pod njegovim potkroviteljstvom.

Ako vam je potrebna bilo kakva medicinska nega, morate imati „vezu“ kako bi ste imali pravi tretman, inače vam se ne piše dobro. Iz mog iskustva, možete biti oskrnavljeni, može doći do raznih grešaka i pogrešnih terapija, a naravno možete i umreti zbog nesavesnog lečenja.

Sva je sreća da sam ja preživeo pa sada mogu ovo da napišem i da vam jasno stavim do znanja kako stvari zaista stoje. Zbog greške hirurga koji me je operisao sam jedva preživeo, dobio klostridiju, prošao kroz najstrašnije muke i patnje, i jedva spasio živu glavu, naravno tako što sam morao da nađem vezu kako bih bio spasen od sigurne smrti.

Zašto u Nišu ne postoji nadzor za medicinske radnike i kako je moguće da niko ne utiče na sve ovo što se dešava, ja stvarno ne znam!? To je jedan sistem koji se razvija godinama u nazad, i mislim da je potrebno da neko iz državnog vrha reaguje kako bi smo spasili živote onih ljudi koji nemaju gde, već moraju doći na lečenje baš u Klinički Centar Niš.