Strpljenje je majka mudrosti

Najbolje stvari se dešavaju kada se najmanje nadamo. Ako imate dovoljno strpljenja, do kraja ovog teksta ćete saznati zašto baš ovaj naslov? Strpljenje je majka mudrosti. Na webu postoji bezbroj citata o strpljenju i njegovom značaju za čoveka, ali ja bih izdvojio jednu afirmaciju koja ima ogromnu moć, a to je: „sve što se dešava, dešava se za moje najveće dobro.“

Strpljenje je majka mudrosti

Čekajući na operaciju punih trideset i tri dana, moje strpljenje je stavljeno na ozbiljan test. Svakodnevno sam dobijao lažne informacije kako će operacija biti sutra, ili za dva dana, i tako punih trideset i tri dana. Moje zdravstveno stanje je bivalo sve gore, povraćao sam fekalije, imao strašne bolove u stomaku, bio potpuno fizički slab i živeo samo na infuzijama.

Ako sam ponekad i pokušao da popijem malo supene vodice, ubrzo zatim bih dobio strašne bolove, i naravno povratio sve, kroz samo nekoliko minuta. Doktori nisu imali pojma šta se dešava. Radili su mi različite analize, pokušavali sa nekim metodama da mi pomognu, ali bezuspešno.

Izgubio sam pedeset i pet kilograma telesne težine i jedino što mi je preostalo jeste da budem mentalno jak, i stabilan, da budem strpljiv, i da se nadam najboljem ishodu. Moje strpljenje je konstanto stavljano na test. Valjda život to tako sam uredi.

Jedino što sam mogao, to je bilo da razmišljam, da radim na svom mentalnom zdravlju i da ponavljam afirmacije, pa tako i da zamišljam kako bi moj život izgledao da sam potpuno zdrav. Doktori su radili svoj posao, analize, pripreme, preglede, a u isto vreme odlagali operaciju, valjda zbog bojazni šta bi moglo da se dogodi, ali ja sam ostao svoj.

Otprilike tokom dvedeset i petog dana, u moju bolničku sobu ušao je doktor i rekao mi da budem strpljiv, da ostanem jak, na šta sam mu ja odgovorio da nema problema, ali da bih voleo da konačno budem srećan, a ne strpljiv i jak.

Kompletno medicinsko osoblje je shvatilo da se meni bliži kraj, da nemam velike šanse da preživim i da je samo pitanje vremena kada ću da umrem. Ali mene njihovo mišljenje nije previše zanimalo. Jedino o čemu sam razmišljao jeste kako ću posle operacije da budem novi čovek. Da trčim po ulici sa svojim sinom i da pokušam da mu budem najbolji mogući uzor.

Zamišljao sam kako igram fudbal sa njim, kako trčimo po terenu i provodimo kvalitetno vreme zajedno. Učimo nove stvari, otkrivamo životinjski svet, vozimo automobile i jednostavno smo srećni zajedno. Vrlo često sam maštao o tome kako sa svojom porodicom idem na putovanja, i sve je u savršenom redu.

Ovakav način razmišljanja davao mi je snagu da budem strpljiv, da ostanem priseban i nadu da će sve biti u savršenom redu. Svakodnevno sam sebi ponavljao afirmacije i molio se da preživim i da konačno budem zdrav. Nije me mnogo zanimalo šta govore doktori i drugi ljudi oko mene, moj fokus je bio na isceljenju.

Strpljenje je mudrost

Kada je operacija prošla, shvatio sam da sve ponovo ima smisla. Odmah sam se osetio bolje i jedva čekao da dobijem dozvolu da se normalno hranim. Pre toga sam svake noći sanjao hranu. Zamišljao kako ću sam sebi spremati obroke i uživati u tome. Počeo sam da skupljam recepte za pripremanje najukusnije i najzdravije hrane, koju ću da pripremam čim izađem iz bolnice.

Nakon samo tri dana od operacije kada su mi uklonili dren, i konačno sam mogao da nesmetano šetam po hodnicima, moja snaga je došla do izražaja. Otišao sam do obližnjeg kioska i kupio najmanju pljeskavicu koju su tamo imali. Naravno, nije to bio baš pametan potez, ali sam morao da dokažem sebi da ja to mogu, a ogromna želja za hranom i uspehom, je pobedila.

Od doktora sam dobio informaciju da sada mogu da jedem bukvalno sve, što sam izgleda preozbiljno shvatio.😂 Sećam se da su mi tog dana došli u posetu brat i moja supruga. Zatekli su me ispred bolnice na jednom odmaralištu, kako jedem pljeskavicu i čekam da oni naiđu. Oni su naravno bili u šoku, pre svega što sam napolju, a onda i što sam potpuno sam otišao do kioska, koji je udaljen nekih petstotina metara od kliničkog centra.

Tada sam konačno znao, moje strpljenje je urodilo plodom. Napokon mogu da se krećem, nemam bolove, mogu da jedem, nezavisan sam i zdrav. Svima je bilo potrebno neko vreme da prihvate ovu činjenicu, ali ja sam nastavio po svom. Strpljivo išao na hemioterapije, počeo zdravije da se hranim, uključio šetnju kao svakodnevnu fizičku aktivnost i krenuo da još više radim na sebi.

Strpljen – spašen

Sada ništa ne požurujem. Sve što treba da se desi, desiće se kada bude bilo najbolje vreme za to. Ima ona stara koju svi znate… „sve u svoje vreme“. Ovo je potpuno tačno, samo treba ostati strpljiv. Uvek kada sam u životu pokušao da nešto uradim brzo ili jednostavno nisam imao strpljenja za čekanje da se moji ciljevi ostvare, nešto je krenulo naopako.

Za samo tri godine i nekoliko meseci sam uspeo da sakupim dvanaest hiljada eura i završim fakultet. Žurio sam, radio naporno, sebe stavljao u drugi plan, a svoje ciljeve slepo sledio. To me je odvelo u bolest. Nedostatak strpljenja, prevelika želja da se to što pre završi, učenje, obavljanje nekoliko poslova istovremeno, pa kada na sve to dodamo i mobing na poslu, rezultat je bolest.

Zato je veoma važno biti strpljiv. Pustite da svari idu svojim tokom, sve što treba da se desi, dogodiće se pre ili kasnije. Nema potrebe da jurite novac, uspeh, karijeru, prestiž i slavu, sve će doći na svoje, samo budite strpljivi. Dovoljno je da želite, zamislite kao da se to sve već ostvarilo, tu i tamo preduzmete neku akciju, i strpljivo čekajte rezultate.

Sve preko toga je napor za organizam, možete sagoreti u želji, stvari se mogu dodatno iskomplikovati što neminovno utiče na to da osećate stres, a o tome sam već pisao. Ako pogledate kako funkcioniše priroda, a mi smo deo nje, videćete da biljke ne ulažu gotovo nikakav napor da bi od semena postale biljke.

Treba dozvoliti vremenu da radi za nas. Uzeo sam za primer biljke koje rastu svakoga dana po malo. Milimetar po milimetar, probijaju se iz zemlje ka vrhu, strpljivo čekaju trenutak kada će ugledati sunce. One imaju svoj cilj i svakodnevno rade na njemu, ali bez napora.

Iz zemlje uzimaju sve što im je potrebno za rast i razvoj, lagano se razvijaju, strpljivo čekaju svoj momenat, i na kraju zablistaju u punom sjaju. Mislim da bi smo trebali da se ugledamo na njih. Naš je veliki hendikep, ali u isto vreme i benefit, to što možemo da razmišljamo.

Zato to trebamo pametno iskoristiti. Svoje želje znamo, ciljeve smo postavili, univerzum nas uvek čuje, svakoga dana napredujemo malim koracima, i jedino što preostaje jeste, ostati strpljiv. Strpljivo čekati na rezultate i uspehe, koji će sigurno doći, već je veliki korak ka uspehu.

Ako ste uspeli da u svojoj glavi zamislite kako se vaš cilj ostvario, osetili ste neku emociju u grudima ili trbuhu, svakoga dana nešto uradite povodom toga, samo je pitanje dana kada ćete ubirati plodove i uživati u svom ostvarenom cilju. Ovo je formula za uspeh na svim poljima. Nije važno na kojim ćete ciljevima primeniti ovu metodu, činjenica je da donosi uspeh, zadovoljstvo, satisfakciju i ostvarenje.

Nadam se da vam se ovaj tekst dopao i da će vam biti koristan. Voleo bih da čujem da vam je ovaj tekst pomogao. Pišite mi u komentarima vaše mišljenje, iskustva, i predloge. Uvek se radujem ako još nekako mogu da vam pomognem. Ostanite zdravi! Do sledećeg čitanja, živeli!