Anksioznost i hipohondrija

Anksioznost i hipohondrija mogu značajno pomrsiti konce jedna drugoj, pogotovo u situacijama kada čovek već duži vremenski period živi nesvestan sadašnjeg trenutka. U ovom tekstu ćemo obuhvatiti oba pojma, ali će fokus biti na preovladavanju stanja anksioznosti, i rešavanje hipohondrije.

Anksioznost i hipohondrija razlikovanje i prepoznavanje

Neko ko sebe prepoznaje u hipohondriji sigurno nije mnogo srećan kada mu se to i nametne, ali anksioznost je mnogo ozbiljniji problem i ne ostavlja prostora za kalkulacije. Zato ćemo najpre govoriti o anksioznost i rešavanju problema koje nam ova bolest predstavlja.

Anksioznost – prepoznavanje i rešavanje problema

Ako imate napade panike, strahove, lupanje srca i gubitak daha, onda je gotovo sigurno da se suočavate sa nekim oblikom anksioznosti. Napadi panike mogu doći u sasvim običnim trenucima tokom svakodnevnice, ali ako ste izloženi stresu, gotovo je sigurno da će se neki oblik paničnog napada manifestovati.

Rešavanje paničnog napada u trenutku može puno značiti osobi koja pati od istog. Ono što je potrebno uraditi u tom trenutku jeste sledeće: obratite pažnju na disanje, udah na nos, izdah na usta, minimum tridesetak sekundi. Sledeća stvar je da obratite pažnju na svoje misli, odnosno da pokušate da zamislite nešto što vam prija.

Dete koje se smeje, zagrljaj koji pamtite, osmeh drage osobe, šetnja koja je ostavila utisak na vas, ili nešto drugo, ali poenta je da se u tom trenutku setite nečega što će vaše misli okrenuti u sasvim suprotnom pravcu. Tako ćete pomoći sebi da prevaziđete ovaj veoma neprijatan trenutak.

Treća stvar može biti od velike pomoći, a to je izgovaranje pozitivnih afirmacija. Dakle, kada ste uradili vežbu disanja onda krećete sa izgovaranjem pozitivnih afirmacija. Ja se osećam dobro, ovo je samo u mojoj glavi i nije istina, osećam se odlično, zdravlje je ono što privlačim i.t.d.

Ako ove afirmacije izgovarate svakog jutra, nezavisno od toga da li imate napade panike ili strahove, onda je moć afirmacije još mnogo jača i mnogo brže će delovati na vaš život. Postoji još mnogo afirmacija koje vam mogu biti od pomoći, ali najbolje je da ih sami osmislite. Poželjno je da one budu u sadašnjem vremenu. Danas privlačim zdravlje, danas se radujem i smejem. Srećan sam i zdrav, i.t.d.

Svoje strahove možete prevazići na sličan način, ali ono što vam svakako preporučujem jeste da najpre osvestite sadašnji trenutak u kome živite, jer ćete na taj način mnogo lakše izbaciti sve „lažne“ , ali i realne strahove, iz svojih misli, iz svoje glave.

Strahovi su tu kako bu nam pomogli da napravimo razliku između realnosti i iluzije, ali nam svakako mogu pomoći da refleksno reagujemo ako na nas naleti autobus na primer. Nije tajna da više od 80% stanovništva planete zemlje pati od tanatofobije, odnosno straha od smrti.

Ova vrsta straha je nekako prihvaćena u društvu kao normalna, ali iz ličnog iskustva mogu reći da je to ustvari samo još jedan u nizu nemira koji ometa normalno funkcionisanje čoveka. Svaki čovek koji živi u miru i bez strahova, gotovo da nema vremena da razmišlja o tome da li ga smrt plaši.

Ali i kada se dogodi da o tome razmišlja, on u sebi nema nemire i strahove, već na to gleda kao prirodnu pojavu koja je normalna svuda u svetu. Zašto je to tako? Čovek prihvata činjenicu da nije besmrtan, i u redu je da na trenutak bude tužan zbog toga, ali sve preko toga izaziva nemire u čoveku.

Meni uvek pomaže neko moje uverenje da nakon smrti menjamo oblik, a duša nastavlja da živi. Da, baš kao što to rade leptir i gusenica. Mislim da smo svi mi samo duša koja koristi ovo telo, a nakon smrti menjamo oblik u nešto još divnije i nastavljamo svoj put negde drugde.

Oslobađanje od ovog straha jeste ključ srećnijeg života. Negde sam pročitao da neki ljudi zamišljaju sebe u kovčegu, duboko zakopani u zemlji kako im telo truli, a onda otvore oči i shvate koliko su ustvari živi i imaju razloga da budu srećni. Taj trenutak će definitivno jednom doći, da li zaista vredi razmišljati o tome? Važno je u stvari živeti bez kajanja.

To znači da kada budete bili spremni da odete sa ovog sveta, imate što je manje razloga za kajanje, a verujte mi možda ćete se kajati što niste imali hrabrosti da živite kako ste želeli. Nemojte to dozvoliti nikada!

Hipohondrija

Hipohondar je čovek koji je umislio da je bolestan od svih mogućih bolesti za koje je saznao u nekom trenutku svog života. Ovo može predstavljati veliki problem za osobu koja pati od hipohondrije zbog mnogo razloga. Jedan od tih razloga jeste opterećenje koje stvara svojoj duši, svom umu, ali i najbližim ljudima koji ga okružuju.

Previše vremena za razmišljanje gotovo nikada nije baš preporučljivo, a kada je reč o hipohondriji, onda to može biti pravi pakao. Ljudi koji pate od ove vrste bolesti stalno istražuju neke nove simptome za svoju izmišljenu bolest i traže nove razloge za rešenje problema koji ustvari u realnosti i ne postoji.

Nešto slično kao i sa nerealnim strahovima kod anksioznosti, u hipohondriji se ne pravi razlika imeđu realnog i iluzije, već je fokus na prividnom rešavanju stanja u kome se osoba nalazi. Strah od bolesti, strah od smrti i strah od ljudi, može veoma lako i brzo, skoro neprimetno, preći u stanje hipohondrije.

Tada ljudi probaju skoro sve što su pronašli na internetu, ubrzo shvataju da im to i nije od neke pomoći, a onda kreću iznova da traže problem za svako rešenje. Odnosno, nikada nisu dovoljno istrajni pri rešavanju nekog problema, a nekada ni dovoljno svesni toga, da li problem zaista postoji.

Hipohondrija se može rešiti prostim podizanjem stanja svesnosti i naglog prestanka istraživanja bolesti koja uopšte i ne postoji. Ovo je mnogo lakše reći nego uraditi. Zato je potrebno postepeno podizati svest. To se može uraditi pomoći autosugestije ili afirmacije.

Ako svakodnevno ponavljate svom podsvesnom delu uma neku tvrdnju, on će početi da veruje u nju, a univerzum će uraditi ostatak posla za vas. Dakle, dovoljno je da budete svesni da imate problem, i da krenete da postepeno rešavate jednu po jednu etapu.

Za početak izdajte naredbe svom umu. Danas neću istraživati ništa o mojoj umišljenoj bolesti. Danas sam dobro. Sve što se dešava, dešava se za moje najveće dobro. Danas ću uraditi nešto lepo za sebe.

Pitajte sebe i pokušajte da čujete odgovore koji vam stižu od vašeg unutrašnjeg bića. Neko je jednom rekao, svi odgovori su u nama. Pa pokušajte da ih potražite. Zašto sam nesrećan ? Šta to radim pogrešno ? Šta sam danas uradio za sebe ? Šta mogu da uradim kako bih se osećao bolje ?

Kada dobijete odgovore na ova pitanja, ponavljajte afirmacije i dodajte neku svoju. Uputite sebi autosugestiju i budite uporni, radite to svakog dana iznova i iznova. Rezlutati sigurno dolaze, samo je pitanje vremena. Budite istrajni i odlučni da pobedite i prevaziđete sve što vas muči i tišti. Svakako budite svesni da je sve to u vašoj glavi i da nije istina. Verujem da ćete uspeti!

Ako bilo kako mogu da vam pomognem budite toliko slobodni da mi pišete i da se obratite za pomoć, ja ću vam sa zadovoljstvom pomoći i biti tu kada je potrebno. Želim vam brzo isceljenje i izlečenje. Budite zdravi i ostanite pozitivnog stava. Želim vam svako dobro. Do sledećeg čitanja. Živeli!