Kako pobediti mrznju?

Recite, ne mrznji!

U ovoj priči ispričaću vam kako pobediti mrznju? Da, dragi moji. Rekao sam, ne mrznji! Recite, nemrznji!

Zapravo, ovo sam naučio od jedne koleginice koju jako cenim i poštujem. Veoma sam zahvalan zbog naučenih znanja i pomoći, a sada ću, da sve to podelim sa vama. Naravno, potpuno besplatno, zato što sam ja to dobio besplatno, i zato što sam mišljenja, da su najdragocenije stvari u životu, ustvari besplatne!

Videla je da se borim sa mržnjom, videla je da patim i htela je da pomogne. Dugo smo razgovarali, satima, danima, i kada god se za to, ukaže prilika. Nije bilo lako, ali ima ona dobra stara, sve se može kad se hoće.

Činjenica. Kada se beba rodi, ona nikoga ne mrzi, mi je tome učimo. Zašto? Verovatno je odgovor jednostavan. Nismo srećni, nekome zavidimo ili nam se taj neko sviđa, ali ne znamo kako da se, sa time pomirimo, pa onda u napad.

Moja priča

Patio sam zbog puno stvari. Prvo, mrzeo sam žene. Bio sam prevaren i razočaran u ljubavi i jednostavno sam mrzeo žene. Pa tako, nisam uspevao ni da u svoj život, privučem ljubav, a bez ljubavi nema života.
Mržnja je bolest. Reci to svima!

Drugo, kao što sam već pisao u prethodnim tekstovima, trpeo sam mobing na poslu, i o tome ćutao. Što me je još više vodilo u mržnju i bolest. Mnogo neprospavanih noći, pilula za smirenje, scenarija u glavi, teških misli i strašnih osećanja mržnje, prolazilo je kroz mene dugi niz godina. Rezultat, bolest!

Treće. Roditelji tu igraju glavnu ulogu za nas. Moji su bili ubeđeni u neku teoriju zavere, dobijali su razne pretnje, dojave, i lažne podatke i tako uticali na mene da počnem da mrzim neke ljude, koji ništa nisu bili krivi. Ukratko, ispostavilo se da su bili prevareni, i taj postupak je još uvek u toku, tako da ne mogu baš puno da pričam o tome. Ali verujem da kapirate suštinu.

Suština

E sad dolazimo do suštine. Kako sam se ja borio sa mržnjom? Prva stvar je vežba. Vežbao sam kroz vizuelizaciju. Naučio sam neku vrstu vizuelizacije kroz meditaciju. Sednem u udobnu fotelju, ili se opustim na krevetu, i krenem da opuštam svoje telo. To se radi ovako. Udisaj na nos, izdisaj na usta. Jedan minut, ili otprilike. Tako okupiramo misli.

Sada kreće deo u kome izdajemo naredbu, podsvesnom delu uma. Opuštam svoja stopala, pokušaj da osetiš to svaki put, opuštam listove, opuštam butine, stomak, srce i pluća, vrat, čelo, teme i potiljak. Svaki deo tela, jedan za drugim, polako i strpljivo. Onda sledi osećaj potpune relaksacije. Već je super, zar ne?

Kada smo potpuno opustili svoje telo, ulazimo u vizuelni svet. Zamislite osobu sa kojom imate neku vrstu konflikta, ili je mrzite ili vam prosto ometa tok misli. Vi ste na pozornici, svuda je mrak, samo jedan reflektor iznad vas svetli i nema publike. Sedite na stolici, a preko puta vas, na istoj toj pozornici, sedi osoba X. Gledate u nju i ona u vas. Ustajete u istom trenutku, i kažete joj, opraštam ti.

Opraštam ti sve, i za ovo i za ono. Prilazite toj osobi, i sa puno ljubavi je zagrlite, i još jednom, onako na uvce, tiho, iskreno i kroz šapat, recite opraštam ti. Dodajte još nešto, po izboru, volim te, ti si dobra ili nešto treće, ali verujem da shvatate poentu.

Ovo je, dragi moji prijatelji, put ka isceljenju! Ponavljajte ovu vežbu svake noći pre spavanja, i okolnosti će početi da se menjaju! Vi ćete biti zadovoljni, srećni i život će vam biti lepši. Recite ne mrznji!

Nadam se da vam se svideo tekst, ako jeste, podelite ga. Prijatelju, komšiji, bratu ili sestri, rođaku, kumu ili tašti, roditeljima, svekrvi ili dečku, apsolventu ili adolescentu, ili kome god hoćete. Udruženi protiv mržnje, pobedimo istu! 🙏