Kronova bolest simptomi, uzrok, lečenje i ishrana
Sadržaj
Kronova bolest ( zdravstveni problem ) je vrsta inflamatorne ( zapaljenje i upala) creva koja zahvata ceo digestivni trakt, „od usta do anusa”. Uprkos velikom napretku medicine u poslednjih trideset godina, lek za ovaj zdravstveni problem još uvek nije pronađen.
Kronova bolest se najčešće javlja u tankom crevu i debelom crevu, mada može da utiče na bilo koji deo gastrointestinalnog trakta. Osim toga, ovaj zdravstveni problem može zahvatiti neke delove „od usta do anusa” i preskočiti druge delove, iako se nalaze jedan pored drugog.
Kronova bolest najčešće se javlja kod oba pola starosti od 15 do 35 godina. Tačan uzrok Kronove bolesti i dalje je nepoznat, ko će je dobiti i kako da se uspešno leči. Određeni tip ishrane i stres mogu biti aktivatori za pojavu Kronove bolesti, ali to nisu uzroci ove bolesti.
Dr. Burrill B. Kron je zajedno sa svojim kolegama 1932 god prvi put je opisao zapaljensku bolest creva koja je po njemu dobila naziv.
Kronova bolest simptomi
Simptomi mogu da variraju i mogu se menjati tokom vremena. Kod nekih ljudi ova bolest može dovesti do životno opasnih napada i komplikacija. Za ovu bolest karakteristični su proliv (dijareja), koja traje duže od šest nedelja, sveža krv u stolici, lažni nagon za pražnjenje creva, bolovi ili grčevi u stomaku, osećaj nepotpunog pražnjenja creva, zatvor (opstipacija) i afte u ustima.
Nespecifični simptomi su povišena temperatura, gubitak apetita, gubitak u težini, zamor, noćno znojenje i gubitak menstrualnog ciklusa.
Kronova bolest ima faze stabilizacije ( remisija ) i aktivacije bolesti ( relaps ) kada dolazi do pogoršavanja simptoma. Cilj lečenja je postizanje što dužih perioda remisije. Pored Kronove bolesti mogu se javiti i artritis ( upala zglobova ), iritis ( upala dužice ), eritema nodozum i druge autoimune bolesti.
Simptomi Kronove bolesti gotovo su identični kao kod Ulceroznog Kolitisa, pa kod 10% ljudi i dalje nije moguće razlikovati o kojoj tačno zapaljenskom zdravstvenom problemu creva je reč.
Misteriozni uzrok Kronove bolesti
U naučnoj zajednici za sada još uvek nije zvanično potvrđeno šta je uzrok Kronove bolesti. Do sada su ustanovljeni neki faktori koji mogu uticati na to da li će se ovaj zdravstveni problem pojaviti.
- imuno sistem
- genetika
- životna sredina
Statistički podaci navode da oko 20% ljudi sa Kronovim zdravstvenim problemom imaju bliske srodnike ( roditelja, dete, brata ili sestru ) koji takođe u nekom periodu svog života oboljevaju od ovog zdravstvenog problema.
Faktori koji mogu da utiču na težinu simptoma
- da li pušite
- koliko ste stari
- da li je rektum (anus) zahvaćen ili ne
- vremenski period trajanja ovog zdravstvenog problema
Neki ljudi koji imaju ovaj zdravstveni problem imaju veću verovatnoću da razviju crevne infekcije uzrokovane bakterijma, virusima, parazitima ili gljivicama. Što može znatno uticati na ozbiljnost simptoma i stvoriti im komplikacije.
Ova bolest može da utiče na imuni sistem, čineći infekcije ozbiljnijim kod obolelih.
Gljivične infekcije iz roda Candida su uobičajene kod ljudi sa Kronovom bolešću i mogu negativno uticati na pluća i na crevni trakt. Ove infekcije treba na vreme otkriti i pravilno lečiti anti-fungalnim lekovima da bi se sprečile dalje komplikacije.
Simptomi bolesti često se postepeno razvijaju, dok se neki simptomi vremenom mogu pogoršati, kao što su grčevi u stomaku. Retko se simptomi bolesti naglo i dramatično razvijaju.
Najraniji simptomi su :
- osećaj kao da vaša creva nisu prazna nakon pražnjenja creva
- grčevi u stomaku
- dijareja
- krv u stolici
- gubitak apetita
- gubitak težine
- groznica
- umor
Rano otkrivanje i dijagnostika bolesti mogu vam pomoći da izbegnete potencijalno ozbiljne komplikacije i da započnete lečenje. Ponekad je moguće ove simptome zameniti za simptome nekog drugog zdravstvenog problema, kao što je trovanje hranom, uznemiren želudac ili alergija.
Zbog toga obavezno treba da odete kod lekara ako neki od tih simptoma traju duže. Simptomi bolesti mogu postati sve ozbiljniji kako ovaj zdravstveni problem napreduje. Ti simptomi mogu biti
- Perianalna fistula ( koja uzrokuje bol i pražnjenje u blizini anusa )
- Čirevi ( koji se mogu pojaviti bilo gde, od usta do anusa )
- Upala zglobova i kože
- Nedostatak daha i smanjena sposobnost vežbanja usled pogoršanja anemije
Za postavljanje dijagnoze bolesti ne postoji jedan test, pa lekari moraju koristiti kombinaciju različitih metoda i testova kako bi potvrdili dijagnozu.
Lekari koji su vam potrebni
- Gastroenterolog
- Abdominalni hirurg
- Proktolog
- Reumatolog
Testove i analize koje bi trebalo uraditi
- Laboratorijske analize krvi, SE ( sedimentacija ) i CRP (C reaktivni protein), AST, ALT, ukupni bilirubin, direktni bilrubin, alkalna fosfataza, gamaGT
- Pregled urina
- Koprokultura ( Yersinia, Clostridium, Campylobacter )
- Fekal kalprotektin
- Kolonoskopija ( ileokolonoskopija )
- Biopsija creva i PH analiza
- Rendgen creva Barijumom ( Rtg pregled creva )
- Skener ( CT enterografija )
- Magnetna rezonanca ( MR enterografija )
- Skener ( CT ) abdomena i male karlice
- Magnetna rezonanca ( MR ) abdomena i male karlice
- Gastroskopija
- Laparoskopska eksploracija
Lečenje obično uključuje
- Antiinflamatorni lekovi
- aminosalicilati ( Sulfasalazin i Mesalazin )
- kortikosteroidi ( Prednizolon, Metilprednizolon, Hidrokortizon )
- imunomodulatori ( Ciklosporin i Azatioprin )
- biološka terapija ( monoklonska antitela – Infliksimab i Adalimumab )
- antibiotici ( u slučaju formiranja apscesa ili nastanka infekcije )
- Operacija ( hirurško lečenje potrebn je u slučaju nastanka komplikacija ili nemogućnosti stabilizacije bolesti lekovima )
Tretmani za smanjenje simptoma
Za ovu bolest efikasno lečenje za sada nije dostupno, ali ipak možete da smanjite simptome. Različite vrste terapija mogu smanjiti težinu i učestalost simptoma. Postoji više od četiri klase lekova koje se koriste za tretiranje ovog zdravstvenog problema.
Tretmani prve linije uključuju anti-inflamatorne lekove. Naprednije opcije uključuju biološke metode, koje koriste imunološki sistem tela za lečenje bolesti.
Kronova bolest i hirurgija
Ako gore navedeni manje invazivni tretmani i promene načina života ne menjaju ili nepoboljšavaju simptome, onda se od strane lekara može preporučiti operacija. Prema statističkim podacima oko 70% ljudi sa ovom bolešću će u nekoj fazi života morati da idu na operaciji.
Hiruškom intervencijom se uklanjaju oštećeni delova digestivnog trakta i ponovno povezivanje zdravih delova. Za popravku oštećenog tkiva, upravljanje ožiljnim tkivom ili lečenje dubokih infekcija, pored hirurgije, mogu biti uključene i druge procedure koje će vam vaš lekar saopštiti.
Kronova bolest ishrana
Plan ishrane koji je uspešan za jednu osobu, možda neće biti dobar i za vas. To je zato što ovaj zdravstveni problem može uključiti različite delove gastrointestinalnog trakta.
Bitno je da otkrijete šta vam najbolje odgovara, tako što ćete pratiti svoje simptome nakon što određene namirnice dodate ili izbacite iz vaše ishrane. Promene u ishrani i načinu života mogu vam pomoći da smanjite pojavu simptoma i smanjite njihovu težinu.
Prilagodite unos vlakana
Nekim ljudima je potrebna dijeta sa visokim sadržajem proteina i vlakana. Za druge, prisustvo dodatnog ostatka hrane iz hrane bogate vlaknima, kao što su voće i povrće, može pogoršati stanje u gastrointestinalnom traktu (zbog otežanog varenja ovih namirnica). Ako je to kod vas slučaj, preporuka je da pređete na dijetu sa niskim sadržajem vlakana.
Ograničite unos masti
Ova bolest može ometati razgradnju i prihvatanje masti u organizmu. Taj višak masti će preći iz tankog creva u debelo crevo i to može dovesti do dijareje.
Ograničite unos mleka
Ranije možda niste imali intoleranciju (nepodnosite) na laktozu, ali vaše telo može imati poteškoća u varenju proteina mleka kada imate Kronovu bolest. Konzumiranje mlečnih proizvoda može dovesti do poremećaja u želucu, grčeva u stomaku i proliva.
Pijte dosta vode
Kronova bolest može da utiče na sposobnost tela da apsorbuje ( primi, upije ) vodu iz digestivnog trakta. To može dovesti do dehidracije. Rizik od dehidracije je posebno visok kada imate dijareju ili krvarenje.
Razmotrite alternativne izvore vitamina i minerala
Ovakva bolest može da utiče na sposobnost creva da pravilno apsorbuju ( prihvati ) sve neophodne hranljive materije iz hrane. U tom slučaju pažljiv unos hranljivih sastojaka sa visokom hranljivošću možda nije dovoljno. Razgovarajte sa vašim lekarom o mogućoj upotrebi suplemenata vitamina i minerala, da bi saznali da li su najbolji za vas, jer nekada treba nadoknaditi folate, Fe, Ca i vitamina B12 suplementima.
Kronova bolest kod dece
Kronova bolest može biti bez simptoma jer mnogi ljudi koji imaju bolest želuca ili dvanaestopalačnog creva ( dudoenuma ) ne doživljavaju nikakve simptome. Ukoliko se simptomi u tim slučajevima ipak jave, to je obično bol u gornjem delu stomaka tokom ili nakon jela.
Ponekad, a posebno kod dece i starih, jedini simptomi ove bolesti mogu biti gubitak u težini i povišena telesna temperatura.
Kronova bolest i trudnoća
Žena sa ovim zdravstvenim problemom može imati normalnu trudnoću i zdravu bebu, ali rizici postoje koje će vam vaš lekar reći nakon pregleda. Zato je važno obavestiti vašeg izabranog lekara o trudnoći ili planiranju trudnoće. Pošto bolest ima aktivne faze i faze remisije, bolje je planirati trudnoću za vreme remisije, jer kada je bolest aktivna tokom začeća, velika je verovatnoća da će tako ostati i tokom cele trudnoće.
Kronova bolest neće razviti rak u debelom crevu
Većina ljudi sa ovom bolešću neće razviti rak debelog creva, ali verovatnoća i rizik kod njih su svakako veći u odnosu na ljud koji nemaju ovaj zdravstveni problem. Zbog toga je važno raditi redovan skrining za rak debelog creva (kolonoskopiju).
